Које врсте алги постоје?

Алге су једна од најпримитивнијих биљака које постоје

Улазак у свет алги је фасцинантан када желите да знате еволуциону историју биљака, а то је зато што Краљевство Плантае какво данас познајемо потиче из мора. Било је тамо, у неизмерном океану који купа велики део површине планете која нас дочекује, где је биљни живот започео пре око 3500 милијарди година.

Три милиона година касније, појавиле би се прве копнене биљке, бриофити. Тренутно, стручњаци су успели да идентификују различите врсте алги, који припадају различитим генетским линијама, или ако желите, три велике породичне групе ових биљака: свака од њих има своје карактеристике и своје склоности у погледу животних средстава.

Шта су алге?

Постоји много врста алги, а многе живе у слаткој води

Слика - Викимедиа / Додо

Ако сте икада били на плажи или сте један од оних који уживају у роњењу, сигурно сте више пута могли да видите разне алге. Али шта су они? Такође, су организми који имају способност фотосинтезе и добијања угљен-диоксида, што већину врста чини зеленом; Међутим, овај процес се изводи другачије од биљака, јер им недостају обе ксилем што се тиче флоема, односно посуда кроз које се превози сок, а самим тим и храна.

Да мало више закомпликујем ствари, могу бити једноћелијски или вишећелијски организми, имају величину једва видљиву за људско око, или мере веће од 30 метара. Стога би можда требало питати следеће:

Како светлост утиче на алге?

Сунчева светлост је неопходна биљкама за извођење фотосинтеза. Да ли је то тако код алги? Одговор је да, пошто наши протагонисти имају фотосинтетске пигменте, који апсорбују сунчево зрачење које долази споља. Они су, дакле, аутотрофни организми, мада постоје неки који могу бити хетеротрофни јер им недостају пигменти, због чега зависе од других живих бића.

Али шта је са џиновским алгама које чине морске шуме или онима које живе у дубини? Они такође хватају светлост краља звезда, али очигледно у мањој количини. Због овога су еволуирали да би развили додатне пигменте.

Које су врсте алги?

Алге се могу класификовати на више начина: према томе да ли су једно или вишећелијске, у зависности од тога како се хране, пигменти ... Да бих олакшао разумевање алги, одлучио сам да их класификујем према њиховом начину живота; односно узимајући у обзир одакле добијају храну.

Према томе, и као што смо раније коментарисали, имамо:

Прокариотски аутотрофи

Цијанобактерије су организми који врше фотосинтезу

Они су цијанобактерије, једине бактерије које су способне за фотосинтезу без зависности од другог живог бића. Иако су њихове ћелије врло, врло мале, пречника само неколико микрометара, веће су од осталих бактерија.

Постоје разне хипотезе и теорије о томе када су се појавиле, али верује се да би могли започети своју еволуцију, пре најмање 3500 милиона година. Много касније, омогућили би биљкама да започну сопствену еволуцију, захваљујући пластидама.

Пластиде су органеле које Сунчеву енергију трансформишу у хемијску енергију, нешто што знамо као фотосинтезу. Дакле, и највеће дрво и најмања трава имају заједничког претка којем је, да би га видели, потребан посебан микроскоп.

Еукариотске алге

Они су алге које имају хлоропласте, па врше фотосинтезу. Али док постоје неки који их добију живећи унутар цијанобактерије (нешто што је познато као ендосимбиоза), постоје други који их добију на друге начине. Дакле, они се могу сврстати у три групе:

Примоплантае

Црвене алге су врло карактеристичне

Слика - Викимедиа / Јохнмартиндавиес

Потичу из цијанобактерија. Еукариотске алге имају ћелијски зид који је направљен од целулозе и од њих се разликују три главне линије:

  • Глаукофити: то су једноћелијске алге које живе у слатким водама. Имају пласт зване цијанеле, попут цијанобактерија, и универзални хлорофил (тип а). Налазе се у слатким водама.
  • Црвене алге: То могу бити биљке или протисти и организми су који углавном живе у мору. Такође имају тип хлорофила.
  • Зелене алге: Већина живи у слаткој води и имају хлорофил а и б.

Хромофитске алге

Смеђе алге живе у мору

Слика - Викиемдиа / Грубио - 1

Они су алге чији их хлоропласти добијају живећи у црвеним алгама. Ови хлоропласти имају четири мембране и хлорофил типа а и б.

  • Смеђе алге: они су вишећелијски организми и углавном живе у мору. Они су група која формира подводне шуме.
  • Златне алге: једноћелијски су и углавном живе у слаткој води.
  • Зелено-жуте алге: то су једноћелијске или колонијалне алге, које живе у слаткој води.
  • Дијатомеји: једноћелијски су, морски, мада има и слатководних. Његов ћелијски зид је направљен од силицијума.
  • Силикофлагелати: то су једноћелијске алге, које живе и у води и у тлу.
  • Хаптофити: то су једноћелијски организми који обично заврше на морском дну.
  • Криптофити: то су једноћелијски организми који живе у морским водама.

Остале групе

Динофлагелати су примитивни организми

Постоје и друге групе организама које из ендосимбиозе добијају хлоропласте и које у овом чланку не би могле недостајати, попут ових:

  • Хлораракне алге: једноћелијски су и појављују се у тропским морима.
  • Еугленидае: то су једноћелијски протистички организми који живе у слаткој води.
  • Динофлагелати: његови хлоропласти су добијени из црвених алги.

Шта су јестиве алге?

Ако вас занима које су најпопуларније врсте јестивих алги, време је да одговорите на своје питање. Овде говоримо о три најпознатија:

Дулсе (Палмариа палмата)

Црвене алге су веома лепе

Слика - Викимедиа / Петер Д. Тиллман из САД-а

Дулсе је врста црвених алги пореклом са обала Атлантика и Пацифика. Прелепа црвенкаста боја и баршунаста текстура чине је врло посебном храном и може се јести сирову без проблема; мада се може укључити и у салате.

Морски шпагети (Химантхалиа елонгата)

Морски шпагети су морске алге

Слика - Викимедиа / Бараллоцо

Морски шпагети су врста смеђих алги које налазимо у стеновитим и дубоким обалним линијама, скоро увек у белој води. У кухињи се широко користи за мешање са пиринчем, али је одличан и у салатама.

Вакаме (Ундариа пиннатифида)

Вакаме је врста великих морских алги

Слика - Викимедиа / Дивисион, ЦСИРО

То је врста смеђих алги које живи у тихом океану, где је, на пример, Јапанци много користе да направе своју познату - и врло богату, успут мисо супу. Наравно, Међународна унија за заштиту природе ову врсту сматра једном од 100 најинвазивнијих и најштетнијих на свету (ИУЦН).

Знате ли друге врсте алги?


Будите први који ће коментарисати

Оставите свој коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена са *

*

*

  1. За податке одговоран: Мигуел Ангел Гатон
  2. Сврха података: Контрола нежељене поште, управљање коментарима.
  3. Легитимација: Ваш пристанак
  4. Комуникација података: Подаци се неће преносити трећим лицима, осим по законској обавези.
  5. Похрана података: База података коју хостује Оццентус Нетворкс (ЕУ)
  6. Права: У било ком тренутку можете ограничити, опоравити и избрисати своје податке.