El жуч то је дрво које можемо наћи у медитеранском региону. Заправо је типично за Пиринејско полуострво и северну Африку. Веома је лепа биљка која, иако има спор раст, има тако високу украсну вредност да вреди купити примерак и засадити га у башти.
Даје добру хладовину, а поред тога је и врло отпоран. Да ли то знамо? ????
Порекло и карактеристике
Наш главни јунак је дрво чији је научни назив Куерцус фагинеа који је у народу познат под називом жучни храст, храст карраскена или храст Валенсије. Изворна је биљка медитеранске шуме, налази се у западном медитеранском региону, посебно на Пиринејском полуострву. Такође можемо уживати у Мајорци, тачније у Пуигпуниенту, али верује се да ови примерци потичу од других који су засађени у прошлости.
Достиже висину од 20 метара, са мање или више усправном крошњом састављеном од полулистопадних листова сјајно зелене боје на горњој површини и бледих на доњој страни, назубљене ивице. Цвеће се скупља у групе на висећим мачкама. Плод је жир који ниче на кратким петељкама.
Какве бриге имају?
Ако желите да имате копију, препоручујемо вам да јој пружите следећу пажњу:
- Локација: на отвореном, на сунцу или у полусјени.
- Земљиште: кречњак, са добром дренажом.
- Риего: 2-3 пута недељно лети, а остатак године сваких 6-7 дана.
- Претплатник: од пролећа до краја лета, органска ђубрива (компост, стајњак биљоједих животиња итд.) могу се додавати једном месечно. Препоручујем да не бирате само један тип, ако се не разликујете, на овај начин можете имати бољи развој и раст.
- Множење: семеном у јесен. Посејати у гредицу напољу. Они ће клијати на пролеће.
- Рустичност: подноси хладноћу и мразеве до -10ºЦ. Такође се добро подноси топлоти (38-40ºЦ уколико има воде).
Јесте ли знали куејиго?
Лепо дрво. У новембру сам посадио неколико жира, да видим да ли ће саднице изаћи.
Сретно Марио 🙂