Л дрвеће и биљке готово у потпуности покривају земљину кору, само бисмо на половима имали велике потешкоће да пронађемо било коју. Захваљујући њима, живот на планети може да постоји, будући да животињска бића зависе од кисеоника који избацују кроз своје лишће. Али и ми њима помажемо избацивањем угљен-диоксида који користе за стварање глукозе ... и кисеоника. Дакле, могло би се рећи да је циклус завршен, иако је стварност таква поврће се појавило много пре животиња 🙂.
Међу свима њима, један од оних који је привукао највише пажње су они дрвени. Да ли знате како дрвеће врши фотосинтезу? Не? Објашњавамо вам.
Шта је фотосинтеза?
Фотосинтеза је процес производње хране код свих биљака. Да би то урадили потребан им је хлорофил, који је зелена супстанца присутна у лишћу. Хлорофил апсорбује сунчеву светлост, која заједно са угљен-диоксидом може трансформисати сирови сок (воду и минералне соли које корени упијају из земље) или у обрађени сок. Једна од последица овог процеса, осим раста биљке, је и кисеоник који лишће испушта.
Али као што знамо, постоје дрвећа која у неким годишњим добима (може бити лето ако живе у врло сувој и врућој клими или јесен-зима ако живе у умерено хладним регионима) немају лишће. Да ли и они фотосинтезу? Не, они то не могу. Током ових месеци живеће са храњивим састојцима које су складиштили остатак године.
Да ли се листопадно дрвеће фотосинтетизује зими?
Листопадно дрвеће, односно оно коме је у неком тренутку године понестало лишћа, успело је да остане у животу током најгоре сезоне раста. Како? Па, испоставило се да у деблу, као и у гранама, имају врло посебне поре, тзв лентикеле.
Направљене су од пухасте тканине и одговорни су за размену атмосферских гасова и унутрашњост коре. Кроз њих листопадно дрвеће може и дисати и знојити се, те стога преживети. Ако желите да сазнате више о овој теми, кликните овде:
Фазе фотосинтезе
Фотосинтеза је процес који пролази кроз две фазе, а то су такозване светле и тамне фазе:
Чиста позорница
Појављује се када светлост удари у лишће, посебно на пигмент који знамо као хлорофил. После низа хемијских реакција, ова енергија се претвара у ензиме АТП и НАДПХ, који ће се затим користити у мрачној фази. Поред тога, молекули воде се разграђују ослобађајући кисеоник.
Мрачна позорница
У овој фази, која се назива и Цалвин-Бенсон-ов циклус, производи добијени у бистрој фази додани угљен-диоксиду (ЦО2) користе се за добијање угљених хидрата, односно храну за биљке.
Има ово име јер се обично јавља ноћу, али ако нису присутни бистри носачи енергије, то ће се десити само дању.
Мапа света фотосинтезе
На овој мапи можете видети колико је наш дом, земља, „зелена“. Као што видите, у океанима постоје и биљна бића: алге и фитопланктони. Импресивно, зар не? Људи зависе од њих да би преживели, али ако наставимо да уништавамо шуме и загађујемо мора, неће нам остати ништа.
Да ли су шуме истинска плућа планете?
Много се говори да су места попут прашуме Амазона или арктичких шума плућа планете, али колико је то тачно? Иако је тешко поверовати, не много. Према а студио, кишне шуме производе само 28% кисеоника на Земљи. Много је, али не, то нису плућа, већ ситни организми који чине фитопланктон, као и алге и планктон.
Они ослобађају до 70% драгоценог и виталног гаса који треба да удишемо. Још један разлог за бригу о морима, где они живе.
Шта мислите о овој теми?
У које доба дана лишће дрвећа врши фотосинтезу?
Хола Јорге.
Дрвеће се, попут осталих биљака, фотосинтезира чим излази сунце, а ноћу „спава“.
Поздрав.