Цвеће је неопходан елемент у свим врстама вртова. Пружају боју и понекад арому, као и привлаче разне корисне инсекте попут пчела. Неки од њих су биљке које се самосејуДругим речима, чим семе падне на земљу, сами клијају током пролећа или лета, у зависности од врсте.
Са њима можемо добити неформалну башту, много рустикалнију, и то без напора. Откријте које су то дивне биљке.
Амапола
Мак, чије је научно име Папавер рхоеас, једно је од уобичајених биљака годишњег циклуса које се никада не уморите да видите. Његове црвене латице ничу током пролећа, само неколико недеља након што је семе проклијало. Достиже висину од око 30 центиметара, тако да ћете сигурно добити врло леп угао цвећа ако га комбинујете са неком од врста које препоручујемо 😉.
Свилено дугме
Свилено дугме, чије је научно име Емилиа цоццинеа, једногодишња је биљка коју је лако помешати са маслачком (Таракацум оффицинале), али за разлику од овог, његови цветови су груписани у цвасти црвенкасте боје а не жуте боје. Цвета средином пролећа, када је достигла висину од око 35-40цм.
Ирска звона
Ирска звона, чије је научно име Молуццелла лаевис, је једногодишња биљка која производи цваст коју чине вертикластри, то јест, састоји се од врло уговорених и уских цимеса који чине привидне колутове, од по 6 цветова рано лето.
Маргарита
Тратинчица, чије је научно име Беллис переннис, је вишегодишња биљка која у пролеће даје лепе беле или жуте цветове а то достиже висину од око 40-50 центиметара.
Мирамелиндос
Мирамелиндос, чије је научно име Импатиенс балсамина, једногодишња је биљка висока око 40 центиметара која производи розе, црвене, беле или јорговане цветове током већег дела пролећа и лета.
Која од ових биљака вам се највише свидела? Знате ли друге који самосеју?