El холли Једно је од најпопуларнијих стабала у баштама, јер је, упркос трновитом лишћу, врло декоративно и врло је лако за њега. Без проблема се одупире високим температурама и мразу, а такође се без проблема може орезивати крајем зиме.
Хајде да знамо више о овом невероватном дрвету.
Холли главне карактеристике
Холли, чије је научно име Илек акуифолиум, је биљка која може да пређе 10 метара висине. Поријеклом је из јужне и западне Европе. Листови су му зимзелени, што значи да остаје зимзелено током целе године, а одозго су тамнозелени, а са доње стране светлији, мада постоје различите сорте, попут 'Аргентео Маргината' са тамнозеленим лишћем са белим ивицама. .
То је дводомна врста, односно постоје мушка и женска стопала. Цветови су мали, бели. А плод је црвена бобица када заврши сазревање, што се дешава у јесен. Иако могу изгледати врло апетитно, људи то не би требали јести, јер би на крају могли имати болове у стомаку, мучнину и повраћање. Птице и глодари се, пак, хране њима без проблема.
Холли царе
Брига коју ово дрво захтева су следеће:
- Локација: споља, у полусенци (која има више светла него сенке). Подржава до -17ºЦ.
- Подови: равнодушан. Расте и у киселинама и у лужинама.
- Претплатник: током пролећа и лета препоручује се ђубрење органским ђубривима.
- Трансплантација: не подноси пресађивање превише добро. Боље је пресадити на коначно место на пролеће.
- Риего: три пута недељно лети, а остатак године свака 5-6 дана.
- Резидба: може се орезивати крајем зиме.
- Репродукција: семеном које се мора посејати чим се сакупи, сечама полутврдог дрвета добијеним у пролеће или слојеви ваздуха у пролеће-лето.
Холли је врло занимљива вртна биљка, зар не мислите? 😉