Коприва је а заједничка биљка који без напора расте у баштама, воћњацима итд. За оне који игноришу његову корисност, то је само досадан коров, зато ћемо пружити више информација о једном од његових својстава и употреби, посебно у нашој органска башта.
Морате почети тако што ћете рећи да је то сировина врло лако доћи и да нас то неће коштати ништа, онда ако се усредсредимо на његову употребу у башти, једно од вредних својстава је његово богат садржај азота, добар за прављење органског компоста и других компоненти које га чине ефикасним антибактеријским и пестицидима.
Зашто је коприва толико корисна у башти, која својства има?
Ова својства, заједно са многим другим, врло су корисна за добити толико течног стајњака да негује биљке као припрему препарата који их штите.
За производњу компоста и пестицида потребан вам је само коприва и вода и да коприва (око 100 гр. приближно) мора бити потопљена у литар воде ферментација око две недеље или док мехурице не престану; ако ћемо га користити као компост, мора разблажити у 20 литара воде Једном разређено, земљиште се њиме залива, а сада, ако ћемо га користити као пестицид, разредићемо га у 10 литара воде и наносити на површину биљке.
Употреба коприве доноси велике користи за наше воћњаке и баште будући да његова употреба као ђубриво биљкама даје хранљиве материје неопходне за њихов раст, као што су калцијум, силицијум, фосфор, азот, гвожђе и помажу у превенцији и лечењу штеточина; најбоље од свега је то што јесте потпуно еколошки а самим тим и безопасан за природу.
Такође можемо узгајамо сопствене биљке коприве, тако да не бисмо имали само сировину за производњу компоста и пестицида при руци, већ бисмо и искористили њихове предности лековите особине с обзиром на друге његове компоненте као што су витамини А, Б, Ц и Е, гвожђе, флавоноиди, минералне соли, хистамини, серотонин, силицијум, смола, калцијум и цинк, што га чини врло корисним за лечење неких здравствених стања; поред тога, његов циклус раста је брз, само око 6 недеља.
Такозвани коров, припада породици уртицацеаеСа њим се не сме директно руковати, јер сврби и упали кожу. Да бисте избегли алергијске реакције на контакт са длакама биљке, препоручују се рукавице, из биљке треба да користите стабљику или лишће, а не целу биљку.
Врсте коприве
Такозвана већа коприва или зелена коприва. Биљка може нарасти до 150 центиметара, генерише цвеће у малим гроздовима а листови су му овалног облика. Морате бити врло опрезни да их не покупите голом руком.
Мања коприва је познатија по лековитим својствима, отприлике је велика 60 центиметара а пецкање на кожу на додир није тако снажно.
Листови коприве имају неравне ивице које симулирају оштрицу тестере и завршавају се у тачку, његова боја је прилично упечатљива зелена док су његови цветови мање интензивне жуте боје, а они су заузврат подељени на мужјаке и женке. Имају крут пртљажник, иако су изнутра шупљи и овде је длаке које подсећају на врло ситно паперје и колико свраба изазивају на додир.
Остале мање познате сорте коприве су: уртикари, уртикатровиренс, уртикангустифолија, уртикадубија, уртикариферокс, уртикагалеопсифолија и уртикарија.
Као што смо видели, имамо многа својства која добијамо Захваљујући коприви, међутим, и за употребу у воћњацима, врло је корисно и практично их познавати и примењивати у пракси како би се добиле добро неговане и здраве биљке, с обзиром на то колико је препарат заснован на њој ефикасан у одбијању штеточина и борити се против инфекција.